Пољопривреда не сме бити индустрија, требамо је вратити век уназад, а сељака и земљу узајамно вратити једно другоме. На ту тему наводе нас различите стазе са разних полазишта. Већина струке рећи ће да еколошка производња не може прехранити становништво, да је реално десетак посто такве хране, прехрамбена индустрија има све лабавије критеријуме о хемијским додацима храни и злоупотребљава науку, слабо образовање и сиромаштво потрошача доводи до стагнације у едукацији: што то уопште јесте еколошка или органска храна . Неделотворне инспекције, да само избаце непрописно декларисану храну, испразниле би више од половине дућанских полица.


А да објаве присутне опасне додатке (акумулирајући отрове) Невеле би купце да бар размисле о врсти и категорији хране коју купују. На ком смо нивоу у том смислу, најбоље говори податак да смо иза САД-а, други по реду увозник италијанских хреновки или да на "природно кисељеном" купусу опасни конзерванс калијум сорбат - који по закону мора бити истакнут (сада наравно у Е костиму) нико ни не види. Синтетички сокови, воћни јогурти без воћа, прерађено месо као што су виршле, саламе, паштете, кобасице - често су са продуженим трајањем, а нитрати који се додају за одржавање боје и спречавање раста бактерија повезани су са повећаним ризиком од рака дебелог црева.


Кад смо већ поменули виршле (некад дијетални производ), сваком је на нету доступна индустријска одобрена рецептура : машине деструирају масу (па што она била) до разбијања молекуларне структуре, а да се она не би грејала и беланчевине коагулирале, додаје се и до 50 посто љуспица леда, наравно и синтетичке боје, ароме, везива и настаје чаробни производ "барена кобасица" или црвена роба. Трагедија је у томе, када прерачунаш цену те најниже категорије, по килограму испада скупља од правога меса.



Примере би могли низати унедоглед, али најбоље су приче из живота: пријатељев син уметник који је добро зарађивао у Њујорку, си није могао приуштити органско млеко. Шта онда ми можемо производити и себи приуштити у циљу превенције од тешких болести и тровања одојчади мајчиним млеком с резидуама хемије из њене хране.


Еколошка производња има своје законитости. Подразумева део сточарске производње због органског ђубрива , а што се тиче заштите, све је више (доста скупих) еколошки прихватљивих средстава, а приноси се не билдују минералним ђубривима. Ми би смо рекли: ипак је све у глави и души човека .


Не морамо појести све што нам се нуди, него оно шта нам је потребно и онолико колико је неопходно. Зашто не слушати природу, и у производњи и у потрошњи, а то је да произведе право, плати колико вреди да и произвођач заради свој хлеб, а и тржишту се уочљиво и веродостојно презентовати. Пољопривреда не сме бити индустрија, морамо је вратити век уназад, а сељака и земљу узајамно вратити једно другоме .




Рајко Полић